beats by dre cheap

Moj divni komšiluk (IV)

Komšije iz ulaza sam počeo malo bolje upoznavati kada je procurio ravni krov iznad mog stana. Dotad su to bili slučajni susreti, nekad prijatni nekad malo manje prijatni, o čemu sam već pisao. Razlog što je krov procurio je taj što izolacija, limovi na sastavima i ostalo nije mijenjano od 65.-te kada je zgrada izgrađena. A pokazalo se da se i državna i stambena izolacija moraju obnavljati barem svakih 50-ak godina da ne bi procurilo. I odem ja kod tadašnjeg predstavnika etažnih vlasnika, onog nekadašnjeg predsjednika kućnog savjeta, komšije s prvog sprata. Nismo ni ono dobar dan, dobar dan obavili a njemu već iskočile vratne žile, izdreljio oči na mene i veli: neš’ ti od mojih para svoj krov popravljat’! Navikao sourovac čitav život radi za zajednički interes, pa mu teško sad pod stare dane mijenjati navike. Uzmem ja slušalice, poslušam opet Vela havle bend. Pozovem vještaka da vidi koji su to radovi za obaviti na krovu. Vještak reče svoje i dovedem ja majstore. Nije prošlo dugo kad eto ti opet starih znanaca, policije, ne na vrata nego na krov ovaj put. Da se vratim na ovo moj krov, njegove pare. Skontaću ja vrlo brzo da se za sva pitanja opravki u zgradi, na krovu ili recimo instalacija koje idu ispod zgrade, potežu vitalni stanarski interesi donjeg ili gornjeg doma, i da kao rezultat toga imamo potpunu blokadu odlučivanja i bilo kakvog djelovanja institucije haustora. Bilo je tu nekih intervencija zavisno od toga ko je bio pev (predstavnik etažnih vlasnika) u datom momentu, tako da su ovi međusprataši, i mahom srednjeklasaši, uglavnom dobivali srednjaka. Preduzeće koje je pružalo uslugu ponašalo se po starom oprobanom izbornom stranačkopartijskom obrascu, udovolji predstavnicima i ignoriši kontrolne mehanizme na raspolaganju stanarskom tijelu. Da zaključim, uvedeno etažno glasanje zacementiralo je više-manje ratom zatečeno stanje. Još kad su nam uveli da moramo izabrati jednog predstavnika za oba ulaza, to nas je potpuno paralisalo. Sreća pa nemamo tri spojena ulaza. Pojedine komšije su nas počele prihvatati tek kad smo dobili djecu. Ono, nismo više zvanično došlje, proizvodimo potomke i sve su naznake da smo tu da ostanemo. Znali su nas iznenaditi nekim lijepim gestama. I kad im pola odbiješ na ono kako se svi djeci predstavljamo bolji nego što jesmo, ostane ona druga polovina.

propali fudbaler
http://propalifudbaler.blogger.ba
01/11/2017 17:11